Jednostavne i složene rečenice
Složena rečenica je spajanje dviju ili više rečenica u jednu cjelinu.
Ako se radi o spajanju samostalnih rečenica, koje nižemo, takve rečenice nazivamo nezavisnosložene rečenice. Spajanje glavne i zavisne rečenice (dakle rečenica, koje nisu nezavisne) dobivamo zavisnosložene rečenice.
Nezavisno složene rečenice
Zavisnosložena rečenica je spoj dviju ili više nezavisnih rečenica.
glavna rečenica + glavna rečenica (+ glavna rečenica + glavna rečenica...)
Poznajemo više vrst:
-
sastavne:
Žiak sedí a píše úlohu. -
rastavne:
Buď sa hrajte s kočíkom, alebo kreslite obrázky. -
suprotne:
Chceli sme ísť na výlet, ale pršalo. -
isključne:
Deti poslúchali, ba aj hračky si upratali.
Zavisno složene rečenice
Zavisnosložena rečenica je spoj dviju ili više rečenica, od kojih je jedna glavna a druga zavisna rečenica.
glavna rečenica + zavisna rečenica
Zavisna rečenica uvijek razvija glavnu ili nezavisnu rečenicu.
Radi se o jednostavnim rečenicama, ne o složenim. U njima smo podcrtali atribut ( atribut odgovara na pitanje: aký? [kakav]).
Napravili smo zavisnosloženu rečenicu. Atribut iz prethodne rečenice zamjenili smo zavisnosloženom atributnom rečenicom.
Glavna rečenica služi za pitanje, dok zavisnom odgovaramo.
Isto tako objekt možemo zamijeniti zavisnosloženom objektnom rečenicom, priložnu oznaku uzroka možemo zamijeniti zavisnosloženom uzročnom rečenicom itd.
jednostavna rečenica | zavisnosložena rečenica |
---|---|
objekt (o čom? [o čemu?]) |
zavisnosložena rečenica objektna |
priložna oznaka uzroka (prečo? [zašto?]) |
zavisna rečenica uzročna (prečo? [zašto?]) |
Zavisno složena rečenica predmetna
Povedz, čo …Myslím si, že …Vieš, že …
Sada ćemo naučiti tvoriti složene rečenice sa zavisnom objektnom rečenicom. Pitanja na koja odgovaraju ove rečenice su: o čom? [o čemu?], čo? [što?], na čo? [na što?] i sl. Npr.:
Čo robíš dnes večer.
Što radiš danas navečer.
Že Jano nepríde.
Da Jano neće doći.
Že Bratislava je hlavné mesto Slovenska.
Da je Bratislava glavni grad Slovačke.
Že sa zasa uvidíme.
Što ćemo se opet vidjeti.
U ovakvoj složenoj rečenici najčešće koristimo veznik že [da].
Teším sa, že prídeš. Povedal, že chodí na strednú školu. Viem, že nič neviem. Viete, že Peter teraz pracuje v Bratislave?
Poredak riječi u rečenici
Poredak riječi u rečenici se gotovo ne mijenja ( ali npr. povratne zamjenice sa [sebe, se/Akk.] i si [si/D.] mogu mijenjati mjesto u rečenici.
Jano nie je doma. Povedal, že Jano nie je doma. Zuzka bola cez prázdniny na esperantskom kongrese. Vieš, že Zuzka bola cez prázdniny na esperantskom kongrese? Stretneme sa zajtra. Dohodli sme sa, že sa stretneme zajtra.
Zavisno složena rečenica priložne oznake uzroka
Napravili smo složenu rečenicu sa zavisnom uzročnom rečenicom. U ovim složenim rečenicama najčešće koristimo veznik lebo [jer].
Miško je chorý, lebo nebol teplo oblečený.
Miško je bolestan, jer nije bio toplo obučen.
Teraz leží v posteli, lebo má horúčku.
Sada leži u krevetu, jer ima temperaturu.
Má horúčku, lebo prechladol.
Ima temperaturu, jer se prehladio.
Ja som neprechladla, lebo som sa teplo obliekla.
Ja se nisam prehladila, jer sam se toplo obukla.
Tom nemôže pracovať, lebo ho bolí chrbát.
Tom ne može raditi, jer ga bole leđa.
Poredak riječi u rečenici
Poredak riječi u rečenici se gotovo ne mijenja ( ali npr. povratne zamjenice sa [sebe, se/Akk.] i si [si/D.] mogu mijenjati mjesto u rečenici.
Musím ísť domov. Je neskoro. Musím ísť domov, lebo je neskoro. Dnes nejdem do školy. Som chorý. Dnes nejdem do školy, lebo som chorý. Nejdem von. Učím sa. Nejdem von, lebo sa učím.
Zavisno složena rečenica priložne oznake vremena
Kedy sme sa išli kúpať? Keď bolo teplo.
Kada smo se išli kupati? Kad je bilo toplo.
Kedy sa deti išli sánkovať? Keď napadol sneh.
Kada su djeca išla sanjkati se? Kad je pao snijeg.
Kedy mi otec kúpil nový bicykel? Keď som mal desať rokov.
Kada mi je otac kupio nov bicikl? Kad sam imao deset godina.
Napravili smo složenu rečenicu sa zavisnom vremenskom rečenicom. Pitanja na koja ova rečenica odgovara jesu: kedy? [kada?], ako často? [kako često?], ako dlho? [kako dugo?]. U toj složenoj rečenici najčešće koristimo veznik keď [kada].
Poredak riječi u rečenici
Uobičajen poredak riječi u rečenici:
veznik keď [kada] +
predikat +
subjekt +
ostali rečenični dijelovi
Poredak rečenica u složenoj rečenici možemo promijeniti:
Zavisno složena rečenica posvojna
Sada ćemo naučiti tvoriti složene rečenice sa zavisnom atributnom rečenicom. Postavljamo pitanje: aký? [kakav?], ktorý? [koji?]. U ovoj složenoj rečenici najčešće rečenice spajamo pomoću odnosne zamjenice ktorý [koji], ktorá [koja], v ktorom [u kojem] …
jednostavna rečenica | zavisnosložena rečenica |
---|---|
|
|
|
|
|
Ovakvu vrstu složenih rečenica često koristimo kod objašnjavanja, u različitim definicijama, opisima i sl. Npr.:
Slovensko je krajina, ktorá sa nachádza v strednej Európe. Aká krajina? Krajina, ktorá sa nachádza v strednej Európe.
Redaktor je človek, ktorý píše články na Wikipédii. Aký človek? Človek, ktorý píše články na Wikipédii.
Poredak riječi u rečenici
Poredak riječi u rečenici se gotovo ne mijenja ( ali npr. povratne zamjenice sa [sebe, se/Akk.] i si [si/D.] mogu mijenjati mjesto u rečenici.
-
Wikipédia je encyklopédia. Je zadarmo.
Wikipédia je encyklopédia, ktorá je zadarmo. -
To je program. Slúži na písanie textu.
To je program, ktorý slúži na písanie textu. -
Slovensko je štát. Nachádza sa v Európe.
Slovensko je štát, ktorý sa nachádza v Európe.